Истовремено, и у градовима других словенских земаља, у Чешкој, Словачкој и Русији, такође су одржани скупови подршке Србији. Србска Акција изражава захвалност свим друговима који су протеклог викенда показали да у срцима њихових словенских народа пламти братска љубав према србском народу.

Click here to view the video on YouTube.

Click here to view the video on YouTube.

Србска Акција придружује се подршци сиријском народу од стране национал-револуционара широм Европе, јер таква острва политичке независности, која су изван домашаја ционистичких канџи, представљају подстицај пружању отпора планетарном мондијалистичком завојевачу. Такође, иако претежно муслиманска, Сирија је земља са значајном православном традицијом још од првих  векова по Рождеству Христовом, као и земља у којој се хришћанска мањина данас не сусреће са стандардним тешкоћама које по правилу постоје при суживоту са већинским муслиманским живљем.

Коначно, у борби за потчињавање Сирије светској закулиси, верно се огледа чињеница да су исламски екстремизам и амерички хегемонизам верни савезници увек када је то потребно. Уосталом, лицемерне маске америчког анти-исламизма и исламско-фундаменталистичког анти-американизма, падале су управо у Босни, на Косову и Метохији, као и у Чеченији, што указује на чињеницу о судбоносној улози србског и руског народа, који су својом борбом и својим страдањем својевремено постали светионик и путоказ свим слободољубивим појединцима и народима широм Европе и света.

Надамо се да ће наша два братска народа поново постати доследни таквој својој улози, и да ће духовним, националним и социјалним препородом засијати сјајем завета предака.

Поучени искуством Срба из Републике Србске Крајине, који су у свему били послушни београдском режиму Слободана Милошевића али од истог били издани, као и искуством Срба у Републици Србској, који су се својом самосталном политиком изборили за своју државу, Срби на северу Косова су решили да властиту судбину преузму у своје руке. Србска Акција у томе пружа пуну подршку нашој косовској браћи и сестрама, који овом храбром одлуком не бране само себе од шиптарских окупаторских власти, већ и целу Србију од злокобне ЕУ.

Овом приликом своје поздраве и подршку упућујемо и Србима у Пљевљима, који су устали против протеривања свештенства СПЦ од стране црногорске полиције и србофобном премијеру Црне Горе, Игору Лукшићу, у лице рекли шта мисле о про-усташком режиму коме он припада.

Click here to view the video on YouTube.

Уместо да градски превоз буде бесплатан (јер је реч о једној од основнох социјалних потреба градског живота), улогу наплате његовог коришћења од сада на директан начин добијају власници фирми основаних ради прања новца и подизања свенародне пљачке на виши ниво. При томе, посебан скандал представља омогућавање тајкунском несоју да у свако доба има увид у личне податке свих имаоца нових тзв. персонализованих карата, укључујући и праћење кретања путника током вожње (с обзиром да је и за тзв. персонализоване карте предвиђено обавезно оверавање при свакој вожњи, што оставља траг у читачу). Читав подухват зачињен је учешћем повампиреног турског фактора, који готово на свим пољима у овдашњем друштву показује агресивну и перфидну намеру да припреми терен за свој повратак на србско тло на велика врата.

Дакле, да ли треба да покорно ћутимо и плаћамо „Бус Плус“ харач тајкунско-турској криминалној булументи? Наравно да не! Контролорима приватних фантомских предузећа нико није дужан да покаже своје документе. За случај да се у њиховој пратњи налазе полицајци (што би такође била велика злоупотреба), који имају овлашћење да легитимишу, треба да знамо да не постоји никакав материјални доказ да карта јесте или није оверена, јер се овера врши електронским путем.

Нека дужност сваког србског родољуба буде борба против новог система наплате градског превоза, уз онеспособљавање апарата за очитавање карата. Покажимо Систему да нисмо његово топовско месо, као и да не желимо тајкунско-турски харач на србској земљи!

Србска спортска надмоћ сведочи и да, иако релативно мали по броју, Срби јесу квалитетан сој, који плени снагом, лепотом, брзином и памећу, сој најбољи у окружењу и један од најбољих у Европи и свету. Ту истину наш народ осећа управо у оваквим тренуцима, те се поносно радује великим успесима. С правом, највише се радује победама над суседном геноцидном државом, која је на таласу србофобије Ватикана, НАТО и ЕУ окупирала Републику Србску Крајину, протеравши и побивши крајишке Србе по рецепту геноцидне традиције Јасеновца и осталих стратишта.

Наше учестале спортске победе над злочиначком хрватском државом, саме по себи неће нам ослободити Крајину, али оне јесу огледало реалне надмоћи србског народа над искомлексираним усташким накотом. Нека та чињеница натера усташке злотворе да се замисле шта ће се десити када више не буде НАТО пакта и распадајуће ЕУ да их штите од праведног србског гнева, који ће је једнога дана васкрснути, ударити као гром и у ослободилачком и национал-револуционарном налету одјекнути широм србских земаља, од србске Маћедоније до книнске Крајине!

Слава Србији!
Живела србска надмоћ!

Click here to view the video on YouTube.

Замагљујући суштину и замењујући тезе, антисрбска медијска машинерија у Србији традиционално пажњу скреће на „хулигане“ који Србију „брукају пред светом“, притом не постављајући питање да ли злокобно знамење државе која је настала на злочинима, попут оних у Јасеновцу и „Олуји“, уопште треба да се вијори србским градовима? Наравно да не треба, и наравно да је истински скандал дозвола хрватским навијачима да спроводе свој пир по дворанама и улицама Србије. Али упркос медијској хајци на србске „хулигане“, сваки Србин који размишља трезвено, зна јако добро да је толерисање обележја србофобне и геноцидне хрватске државе у сред Србије израз умора, немоћи, па чак и својеврсног национал-мазохизма код данашњих поприлично посрнулих генерација србског народа, којима очито не смета урушавање остатака народног наслеђа као ни изругивање сопственом народу. Јер нација у здравом стању добро зна да је у њеној средини јавно испољавање свега антинационалног – недопустиво!

Зар смо заборавили да је пре само три године на рукометном првенству света у Хрватској, србским навијачима било забрањено да уживо бодре своју репрезентацију, као и да је тензија и опасност од напада на србске играче и новинаре била константна. Отуда се може закључити да је срамно што су Вршац и Нови Сад уопште угостили хрватске навијаче, а новосадским „хулиганима“ може се одати само признање што су ипак осветлали образ Србске Атине! На тај начин су утеривањем страха у кости традиционално плашљивим Хрватима, спречили значајан (или било какав) долазак навијача ове злочиначке државе у Београд на финалну фазу такмичења, и показали усташком накоту и антисрбским изродима на власти да не може било ко несметано дефиловати тлом србске Војводине.

Иза нас је још једна тешка година рада и борбе, труда и надања. Увек изнова оснажени непролазном радошћу коју нам доноси Рођење нашег Бога Правде, Који је извор и крај свих наших надања и стремљења, шаљемо Вам синовску поруку љубави и верности, свих нас непокорних, посвећених и прогоњених бораца за Слободу. Тешки мрак окупације који се надвио над Србством, гушећи сваки слободарски усклик србске душе, није нас нимало поколебао, већ само продубио силу наше одлучности и чврстину наше воље. Љубав према страдајућем србском народу и свима који су гладни хлеба и правде, води нас и водиће нас увек и изнова из подвига у подвиг, из борбе у борбу, све до краја наших дана и пресељења у Небеску Србију, миомирну и красну… По мери наших могућности и претходне, 2011. године трудили смо се да кроз своју Идеју и активизам пронесемо и упалимо слободарску искру где год је која србска душа. Господ и Народ могу једини да суде колико смо у томе успели, а ми настављамо даље, напред, где једино можемо и умемо.

Созерцавајући народну патњу, поучени Јеванђељем Сина Божијег, те поукама и искуствима великана наше националне прошлости, сведочимо да је једини темељ будућег националног и социјалног препорода промена владајућег духа у народу. Када Дух Свети опет загреје душу и обасја лице србског човека, неминовно ће се покренути лавина свеобнављајућег Богочовечанског прогреса васколиког Србства. Отуда наше истрајавање на делатном и подвижничком хришћанском животу у Цркви Христовој, која једина оплемењује сваки национализам и даје вечни смисао свакој нацији. Одбацујући уски и глупи шовинизам (што, по богомудрим речима Светог Николаја Србског, наш национализам никада није био) од срца желимо слободу и слогу свим братским народима у Европи, а нарочито оним покретима и појединцима који нам од почетка 90-их пружају подршку у нашој борби за слободу и уједињење србских земаља. Духовна пустош и содомски мрак које су као плод своје антропоцентричне и антитеистичке философије Европи донели послератни нови, ционистички господари, морали су да поберу данак у људским душама и државама које су, једна за другом, клонуле у борби за одбрану хришћанске и националне Европе. Тријумфовала је, нажалост, људска осредњост, па чак и, како се показало, људска нискост над човековим назначењем за Вечност у заједници са Творцем и светима Његовим.

Силе мрака сложно и гласно већ 67 година грме против Бога, Нације и Традиције, проносећи глас о лажном прогресу, кроз свакодневне мантре о слободама и правима звероподобних људских индивидуа. Демократија, комунизам и капитализам – та копилад од истог оца, привидно су зауздали најбоље међу Европљанима. Али, видимо кроз национално и социјално буђење многих европских народа, буђење оне истинске Европе која ће покидати стеге маћехе Европске уније. Заједнички корени и иста слободарска стремљења ка стварању истински домаћинске Европе европских народа, сигурни смо, јесу темељ будућег јединства оличеног у фундаменталним вредностима наше расе, те заједничког хришћанског цивилизацијског и културног наслеђа.

И тако, позивајући све на бодрост духа и борбену готовост, желимо свима благословену нову годину доброте Господње!

Сретна нова, борбена 2012. година!

Република Србска, као национална држава створена у рату, борбом и крвљу, у ванредно тешким околностима, била је и остала бастион националне идеје у Европи, утолико више што је створена из отпора антиевропској исламској експанзији, потпомогнутој из читавог муслиманског света. Услед значаја који још од самог свог оснивања придаје православној вери као сржи србског националног идентитета, Република Србска представља прави светосавски бисер у круни вековног србског државотворног подвига

На дан Светог архиђакона Стефана, трећег дана празновања Рождества Христовог, лета Господњег 1992. године, рођена је и нова србска држава – Србска република Босна и Херцеговина (касније названа Република Србска). Као реакција на антисрбски чин муслиманско-хрватског прегласавања и нелегалног „отцепљења“ Босне и Херцеговине од умируће СФРЈ, србски народ предвођен Србском демократском странком и др Радованом Караџићем, оснива поменуту територијалну јединицу коју отцепљује од нелегално створене антисрбске „државе“ Босне и Херцеговине, и проглашава је новом федералном јединицом Југославије.

С обзиром да се СФРЈ фактички распала током 1992. године, новооснована Република Србска фигурирала је током ратних година као суверена и самостално организована територија са свим елементима државности. Због тога се може рећи да је Република Србска не само нова србска држава, већ и прва после осам деценија која је понела србско име и србко знамење (после утапања Краљевине Србије у Краљевину СХС). Због тога она и оличава својеврсан васкрс националне свести прекодринских Срба, упркос деценијској комунистичкој десрбизацији Босне и Херцеговине и упркос удруженој муслиманско-хрватској агресији, која је претила да понови стравичне размере геноцида према Србима из Другог светског рата.

Република Србска, као национална држава створена у рату, борбом и крвљу, у ванредно тешким околностима, била је и остала бастион националне идеје у Европи, утолико више што је створена из отпора антиевропској исламској експанзији, потпомогнутој из читавог муслиманског света. Услед значаја који још од самог свог оснивања придаје православној вери као сржи србског националног идентитета, Република Србска представља прави светосавски бисер у круни вековног србског државотворног подвига.

И данас, иако је Дејтонским споразумом десеткована и окупирана, и касније од стране издајника у великој мери развлашћена (контрола над границом и царином, судска и војна власт пренети су на ниво такозване Републике БиХ), Република Србска остала је трн у оку свим нашим непријатељима, који се неће смирити док не успеју да је униште или док у тим својим настојањима коначно не буду поражени. И та чињеница треба да буде додатни подстицај за све србске родољубе у борби за њен опстанак. Она је симбол србског отпора планетарном мондијализму, исламској и ватиканској агресији и симбол победе србског оружја! Њено стварање и опстанак, упркос силама немерљивим које су се надвиле над србском земљом, јесте победа и светлост у мраку нових србских егзодуса током последње две деценије.

Управо зато, сјај Републике Србске и љубав према њој, били су и остали надахнуће србским родољубима, као и семе сутрашње србске победе и стварања јединствене србске државе, и то на територији читаве србске Босне и србске Херцеговине, као и свих србских земаља.